У Панчеву је 31. јануара одржан завршни Симпозијум пројекта „Подизање капацитета за анализу и мере смањења дуготрајних органских загађујућих супстанци у Србији” који је спроводен захваљујући споразуму који су потписале јапанска Агенција за међународну сарадњу (JICA), Хемијски факултет у Београду, Удружење за унапређење животне средине из Хјога и Град Панчево.
Основни мотив града Панчева да се укључи у пројекат „Подизање капацитета за анализу и мере смањења дуготрајних органских загадјујућих супстанци у Србији”, био је да се утврди квалитет пољопривредног земљишта и безбедност култура које се узгајају на тој земљи, истакао је градоначелник Саша Павлов.

– Пољопривреда је стратешки ресурс развоја Панчева. Пољопривреда представља фундамент развоја Панчева и сходно томе било је важно установити квалитет пољопривредног земљишта. Ми смо кроз овај пројекат на 29 локација узели узорке и да су те анализе показале да су вредности испод ремедијалних вредности.

Пројекат је реализован у сарадњи Града Панчева и Хемијског факултета у Београду, а под покровитељством Јапанске агенције за међународну сарадњу. До сада је у мрежи српских и јапанских истраживача вршено обучавање и размена стручњака у овој области, а потом и анализа пољопривредног земљишта на територији Панчева, односно праћење дуготрајних органских загађујућих супстанци, тзв. POPs материја.

– Надам се да је ово само први корак наше заједничке сарадње и да ћемо имати прилику да и даље сарађујемо. Током пројекта урађена су истраживања земљишта и животне средине и на тај начин Панчево је узело учешћа у спровођењу акционог плана Стокхолмске конвенције, казала је Катарина Бањаи чланица Градског већа.

– Први захтев је био да се провери безбедност пољопривредних производа на основу мониторинга земљишта. Проверено је да су ти производи у овом региону безбедни, оценио је Такеши Накано са Универзитета Осака.

– Имали смо трансфер знања. Односи се на едукацију и трансфер технологије. Ту смо били срећни, Јапан као једна од најразвијенијих змеља света, за коју знамо да је водећа земља када је у питању заштита животне средине, је уложио енергију, време, новац и људе да дођу у Србију и да пренесу своја искуства, рекао је проф. др Иван Гржетић декан Хемијског факултета.

Сви учесници овог пројекта изразли су наду да ће бити настављен и у другој фази уз прикључење нових партнера.