Deca će steći znanja o sledecim pojmovima: pešak, automobil, ulica, delovi ulice (kolovoz, trotoar), vrste ulica (jednosmerne, dvosmerne, sa jednom ili više kolovoznih traka), kretanje po kolovozu i kretanje po trotoaru, obilaženje prepreka na trotoaru, kretanje po putu bez trotoara, izbor mesta za prelazak preko ulice, pešački prelaz, semafor, različite vrste raskrsnica, pravilan prelazak ulice u različitim uslovima (pešački mostovi, pešački prelazi sa i bez semafora, u raskrsnicama ili van njih…) i sve vrste signala u saobraćaju, njihovo značenje i kretanje u uslovima smanjene vidljivosti kao što su noć i magla.
Zatim, fokusiranje pažnje biće na elemente saobraćaja koji su bitni sa aspekta bezbednosti i ignorisanje nebitnih, uzimanje u obzir, predviđanje i razmatranje postupaka drugih učesnika u saobraćaju i izbor trenutka u kojem će dete stupiti u akciju.
Zlatna pravila bezbednog ponašanja pešaka su: obavezno stati na ivičnjak pre nego što se zakorači na kolovoz, sačekati zeleno svetlo na semaforu za pešake, gledati najmanje tri puta: levo, desno, pa opet levo, pokazati nameru, izabrati najbezbedniji, a ne najkraći put, jer bezbednost je važnija od svih nagrada ili kazni i biti dosledan u poštovanju saobraćajnih pravila.
Obuka obuhvata sledeća saobraćajna pravila:
– Vidi i budi viđen
– Pokaži nameru
– Izaberi mesto za prelazak preko ulice
– Obavezno stani na ivičnjak pre nego što zakoračiš na ulicu
– Prelazak ulice na pešačkom prelazu sa semaforom i bez njega
– Prelazak ulice u raskrsnicama različitih vrsta
– Prelazak ulice između dva parkirana automobila
– Pogledaj najmanje tri puta: levo, desno, levo
– Proveri, kreni
– Ukoliko ne možeš sam, potraži pomoć starije osobe
– Izlazak iz automobila, autobusa gradskog prevoza i prelazak ulice neposredno ispred ili iza njega.
Saobraćajni poligon za edukaciju dece projektovan je tako da su lekcije međusobno povezane i u kontinuitetu.
Svako dete će nakon završene obuke dobiti edukativni materijal sa osnovnim pravilima u saobraćaju i diplomu – tzv. „pešačku dozvolu“.
Neprekidan i dobro osmišljen rad na unapređenju saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja dece treba da dovodi do usvajanja znanja, formiranja pozitivnih stavova kod dece, uvežbavanja veština (umeća) i, konačno, do bezbednog ponašanja dece u saobraćaju.