Документарни филм „Дубина два“ редитеља Огњена Главонића освојио је награду за најбољи филм на Фестивал деи Пополи, фестивалу документарног филма у Фиренци у Италији. Фестивал је одржан је од 25. новембра до 2. децембра у Фиренци, а документарни филм „Дубина два“ освојо је награду у званичној међународној конкуренцији, која је највеће признање ове манифестације. Документарни филм „Дубина два“ имао је светску премијеру у фебруару ове године на Берлинском филмском фестивалу, и од тада је приказан на 30 фестивала широм света, освојивши 11 награда. Филм је освојио гран при на фестивалима у Санкт Петербургу, Лондону, Палма де Мајорци, Каселу, Призрену и Фиренци.
Ротар је честитао панчевачком редитељу на досадашњим успесима, пожелео му много успеха у даљем стваралаштву и да се увек врати свом родном граду. Члан Градског већа истакао је да је Панчево не само град у коме су снимани домаћи и страни филмови, већ и град филмских стваралаца, који су озбиљну слику о нашем граду пронели широм света. Управо Огњен предводи групу филмских ствараоца – ентузијаста окупљених око Панчево филм фестивала.
Град ће и убудуће пружати подршку ономе што ради Огњен, као и његови сарадници, једна млада екипа стваралаца. Нажалост, пошто је филмска индустрија врло скупа, волео бих да можемо да допринесемо и да дамо средства за снимање филмова, који ће се снимати овде, које ће наши људи снимати, где ће наши глумци глумити, и не само глумци, већ и режисери, камермани, шминкери, велика група људи и ја се надам да ће то време доћи, ми ћемо помоћи и кроз средства која дајемо за Филмски фестивал, да се увек одржава филмски живот, а идеја нам је да се кроз будућу реорганизацију града, пре свега, рестаурацију и реновирање старог градског језгра, дамо поново на значају тој идеји Панчева као филмског града.
Огњен Главонић рекао је да се и даље снима у Панчеву, не као раније, као и да се издвојила једна генерација младих уметника који долазе из нашег града и који су успешни на пољу уметности и филма и чине наш град препознатљивим. Он је истакао да воли Панчево и да му се увек враћа, да је оно део њега и његових филмова, са свиме што је за Панчево карактеристично, од мириса и укуса до људи. Нарочито људи, јер највећи број његових најближих и најдражих живи управо у његовом родном граду.
Ја се надам, тј. скоро сам сигуран, да ћу наредне године снимати свој први дугометражни играни филм и сигуран сам да ће се једне, до две недеље, снимати у Панчеву. Нисам са тим филмовима конкурисао на градске конкурсе јер сам свестан да, чак и ако би се добила нека средства, то је премало, а можда бих одузео прилику неком студенту или неком као што сам ја добијао средства од Града за кратке филмове, за које је веома битно подржати младе. Да ја, на пример, нисам од Града добио средства, не бих снимио ни те кратке филмове, рекао је панчевачки режисер.
