Церемонији су присуствовали градоначелник Панчева Саша Павлов, помоћник министра Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања РС Милан Поповић, заменик председника Националног савета ромске националне мањине Живојин Митровић, делегације више страних амбасада у Београду, представници Војске Србије, представници ОЕБС-а, потомци жртава и представници ромске националне мањине и удружења и грађани.
После церемоније полагања венаца, одавања почасти и уметничког програма, присутнима су се обратили градоначелник Панчева Саша Павлов, заменик председника Националног савета Ромске националне мањине Србије Живојин Митровић и помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милан Поповић.
Градоначелник Панчева Саша Павлов рекао је:
Не смемо да дозволимо, ни ми ни они који долазе после нас, никакву врсту расне нетрпељивости, дискриминације и било које врсте насиља. Наша мала заједница као што је град Панчево, али и као што је држава Србија, уважава националне различитости, много придаје националној толеранцији и развоју људских права и слобода као основног темеља демократског друштва. Дубоко у нашем друштву мора да остане чињеница сећања и поштовања жртава, јер једино на такав начин нећемо да заборавимо оно што се дешавало и зато је и веома значајно ово обележавање, нажалост ове велике трагедије у Другом светском рату. Да се више никада не деси.
Заменик председника Националног савета Ромске националне мањине Србије Живојин Митровић рекао је:
Као неко коме су преци страдали, да је 80 посто људи којима ја припадам, изгубило своје главе, невино, због једне сулуде политике која није водила ничему, не могу и не смем да дозволим да се то понови. Надам се да сви заједно са мном имате снаге да се одупремо том злу и да дозволимо да наша деца, ваша деца, заједничка деца расту у Србији која је део заједничке Европе.
Помоћник министра Милан Поповић поручио је:
Жртва је жртва без обзира на боју коже. Људи се не смеју делити, нити по вери, нити по националности, већ је човечност оно што нас чини људима. Врхунац геноцидног страдања у Другом светском рату и јесте био одвајање жртава на оне вредне, немачке жртве, и оне мање вредне, или безвредне, жртве у окупираним земљама. Саосећамо са болом Рома, јер они су једнако страдали народ на овим просторима као Срби и Јевреји. Данашњи дан је повод да још једном поновимо да се Србија бори да се сваком детету и становнику пружи једнака шанса на живот, на школовање и рад, без обзира на боју коже, веру, националност или пол.
