Tim povodom gradonačelnik Pančeva Saša Pavlov i gradski menadžer Aleksandar Farkaš posetili su izložbeni štand “Azotare” i prisustvovali svečanoj ceremoniji dodele nagrada koja je organizovana u sredu 8. juna 2016. u hotelu Metropol Palac u Beogradu, u prisustvu ostalih laureata, brojnih poslovnih partnera , uglednih privrednika, predstavnika vlade, članova diplomatskog kora, predstavnika velikog broja medija i drugih uvaženih ličnosti iz javnog i kulturnog života u regionu. Nagradu je u ime kompanije primio Miljan Đurović, v.d. direktora.
Godišnja nagrada Biznis partner ustanovljena je pre 22 godine u želji da se afirmišu sve najbolje kompanije i institucije iz regiona. Specifičnost nagrade i posebna čast za njene dobitnike je u činjenici da kompanije same biraju i ocenjuju svoje poslovne partnere za koje smatraju da ispunjavaju određene kriterijume.
Nagrada ima regionalni karakter i namenjena je svim kompanijama iz zemalja u regionu (Slovenija, Mađarska, Rumunija, Moldavija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija, Makedonija, Bugarska, Grčka, Kipar, Turska), bez obzira na delatnost, veličinu i oblik vlasništva.
Ovim povodom gradonačelnik Saša Pavlov istakao je:
Ova nagrada svakako ima značaj i za grad, jer sama nagrada kaže “najperspektivnija firma” u ovoj branši, na jednom širem geografskom području kao što je jugoistočna Evropa, i to nama u Gradu ukazuje na dva osnovna strateška pravca razvoja. Prvi se odnosi na to da kada je neko najperspektivnija firma – uvek slede investicije, i svi podaci kojima mi raspolažemo ukazuju na to da će Azotara u narednih nekoliko godina imati investiciona ulaganja i da će povratiti raniju paletu proizvoda, koja je bila poznata korisnicima veštačkih đubriva, pre svega imajući u vidu da smo mi poljoprivredni kraj i da postaje i na našem i na izvoznom tržištu veoma konkurentna. Tu se ne radi o malim sredstvima, što govori i u prilog tome da je država jasno opredeljena da se nastavi primarna proizvodnja, a onda ne bi trebalo ni da se postavlja pitanje zaposlenosti i broja ljudi koji u toj firmi treba da rade što je na kraju i najvažnije. Takođe, ovim se obezbeđuje i sigurnost u punjenju lokalnog budžeta imajući u vidu sredstva koja se dobijaju od poreza na zarade. Ono što takođe želim da naglasim, odnosi se na pravce daljeg razvoja jednog novog pravnog lica koje je nastalo u okviru Azotare, a to je “Specijalna luka” gde smo ostvarili odličnu komunikaciju sa menadžmentom u vezi podudaranja i objedinjavanja razvojnih planova kroz razvoj “Specijalne luke”, tako da Grad, uprkos tome što je najveći lučki kapacitet privatizovan, sa Azotarom i kroz Azotaru, gde je država većinski prisutna kroz “Srbijagas”, dobija izlaz na Dunav, a to je ogroman potencijal privrednog razvoja Pančeva. Koliko sam informisan od strane direktora, radi se na izradi idejnog rešenja korišćenja “Specijalne luke” u budućnosti i to će rešenje već u nekoj prvoj verziji biti prosleđeno gradu Pančevu kako bi i mi signalizirali da li su to dobri pravci razvoja ove luke i to usalasili sa postojećom planskom dokumentacijom, pre svega generalnim-urbanističkim planom. Ovo je još jedan primer odlične saradnje Azotare i lokalne samouprave, a kada postoji obostrana dobra volja ona mora da proizvede nešto pozitivno. Ta pozitivna strana treba pre svega da se ogleda u povećanju potencijalnog broja zaposlenih, odnosno smanjenje broja naših nezaposlenih sugrađana.
Miljan Đurović, v.d. direktora kompanije „HIP-Azotara“ rekao je:
Za Azotaru to je novi podstrek da istrajemo u onome što radimo, da se ne predajemo i da opstanemo na ovom surovom tržištu, a to možemo uraditi isključivo kvalitetom naših proizvoda, koji su poznati u ovom regionu i modernizacijom i investicijama, koje će poboljšati našu konkurentnost.
Prema rečima Miljana Đurovića, u planu je da se obim proizvodnje poveća za više od 50 odsto, i to novim investicijama, kao i investicijama u cilju boljih tehnoloških rešenja koja će doprineti još boljem kvalitetu, investiranjem u ekološki čistu proizvodnju i energetsku efikasnost, a time i u poboljšanje konkurentnosti na tržištu. Đurović je izjavio da će veći deo ovih investicija, u vrednosti od više od 10 miliona evra, biti završen do kraja 2016. godine.
