Na inicijativu gradonačelnika Pančeva Saše Pavlova, danas je održan sastanak u Republičkom hidrometeorološkom zavodu, kao ustanovi nadležnoj za protivgradnu odbranu, kako bi se dobile detaljne informacije o dejstvovanju i postupanju povodom nepogoda i grada koji je pogodio grad Pančevo u ponedeljak 20. juna 2016. godine.

Na osnovu preciznih informacija dobijenih u razgovoru sa direktorom prof. dr. Jugoslavom Nikolićem, a koje potvrđuju i radarski snimci, na oblačni superćelijski sistem koji je naneo štetu na području Pančeva, Radarski centar Samoš je dejstvovao zasejavanjem sa 36 lansirnih stanica i 138 raketa, a zajedno sa RC Valjevo i RC Bukulja, ukupno je na ovaj oblak dejstvovano sa 40 lansirnih stanica i 146 raketa, što po oceni stručnjaka znači da je učinjeno sve što je moglo da se učini da bi se smanjila šteta i ublažilo dejstvo oblaka, naveo je u svojoj izjavi za medije gradonačelnik Saša Pavlov.

– Prva informacija koju smo imali je da je ispaljeno samo 4 protivgradne rakete na teritoriji Pančeva, a danas smo dobili vrlo jasan odgovor da je u gradskoj zoni zabranjeno ispaljivanje raketa iz bezbednosnih razloga i tu i ne postoje protivgradne stanice, već da se na potencijalno opasne oblake koji idu ka Pančevu deluje sa protivgradnih stanica koje su prilično udaljene od Pančeva, znači iz Beograda, Bukulje, Kovačice i ostalih stanica. U RHMZ-u kažu da je to bio jedan prirodan negativan fenomen, koji nije mogao da bude sprečen delovanjem protivgradne odbrane. Mi nemamo šta drugo nego da verujemo ljudima koji su stručni da se time bave, a dobili smo i neke instrukcije kako eventualno preventivno postupati u nekom budućem periodu. Ono što je najvažnije – do ovakvih posledica nije došlo zbog, kako su različite priče kružile nedostatka raketa, nedostatka protivgradnih stelaca ili nešto slično. Da ih nema dovoljno, nema ih, ali na ovu pojavu je po informacijama Republičkog hidrometeorološkog zavoda ozbiljno delovano.

Što se tiče zahteva za štetu nastalu usled nepogoda, po informacijama koje imam do danas do 17.00 časova primljeno je 1300 zahteva, a zahteve ćemo nastaviti da primamo do petka 24. juna do 15.00 časova. Posebno želim da naglasim da mi primamo zahteve koji se odnose na utvrđivanje štete, a ne na naknadu štete. Moram ovo da podvučem, jer se u različitim medijima i društvenim mrežama prezentuju informacije bez posebnog opreza i odgovornosti prema tome šta se objaljuje. Dakle, ovim zahtevima se pre svega utvrđuje šteta na nepokretnoj imovini, odnosno imovini i stvarima koje su neophodne za život, a to su stambeni objekti, privredni objekti i to su poljoprivredni usevi. Nećemo da utvrđujemo štetu vezano za oštećenja na pokretnoj imovini, a među pokretnom imovinom je i vozilo. Primaćemo zahteve u Gradskom uslužnom centru i za vozila, čisto zato da bismo mogli nadležne institucije da informišemo o nekoj proceni cele štete.

Kada ustanovimo ukupnu štetu, informisaćemo i kontaktirati nadležne republičke i pokrajinske organe da vidimo da li možemo da očekujemo neku pomoć. Paralelno s tim, grad Pančevo može prema Zakonu o vanrednim situacijama da izdvoji određena sredstva kao pomoć za saniranje posledica. Ponavljam, kao pomoć, a ne kao nadoknadu štete, koja je pravna kategorija i nju isplaćuju osiguravajuća društva, a ne lokalna samouprava. Koliki će biti nivo pomoći zavisi od sredstava budžeta, koje ćemo već sledećim rebalansom da izdvojimo i da skinemo sa nekih pozicija. Shodno tome formiraće se jedna komisija koja će kroz metodologiju da odredi nivo pomoći za saniranje tih posledica. Definisanje metodologije je jako važno, jer će pre svega da budu uvažene društveno osetljive kategorije stanovništva, a tu mislim pre svega na osobe sa invaliditetom, osobe koje primaju socijalnu pomoć, nezaposleni. Dakle metodologijom ćemo utvrditi kako će ukupna masa biti raspoređena, rekao je gradonačelnik.