Извор: http://www.panpress.rs/u-centru/borba-za-prava-dalje-traje/

Жене у нашем друштву и даље нису равноправне у бројним сегментима друштвеног живота, а дискриминација је најочигледнија на тржишту рада, у области здравства и због породичног и брачног статуса, закључак је Бранкице Јанковић, Поверенице за заштиту раноправности.

Како стоји у саопштењу Поверенице за заштиту раноправности у посебно неповољном положају су жене приликом запошљавања, труднице и породиље, као и жене из маргинализованих група које су изложене ризику од вишеструке дискриминације – Ромкиње, жене са инвалидитетом, старије жене из руралних подручја.

Због свега тога Дан жена, 8. март, иделана је прилика за подсећање да жене ни после скоро 110 година од када су након великих протеста, добиле право на рад, а нешто касније и право гласа не уживају права која им припадају. Иако данас на папиру припаднице женског пола имају више права, сведоци смо да се она у пракси крше и да је потребно још много тога до пуне равноправности.

Милица Тодоривић, председница Савета за родну равноправност Скупштине Града Панчева, која се као политичарка бави темом родне равноправности већ више од 16 година, оцењује да је неопходно мењати свест политичара и политичарки како би се родне политике на прави начин увеле у јавне политике.

Она сматра да Србија има изванредно постављен законски оквир, који штити жене од насиља, омогућава право на рад, породични закон који одређују шта су права и обавезе, устав… Међутим, према њеним речима проблем је у спровођењу закона.

„Закон о родној равноправности донет 2009. године је поставио стандарде, а нови Закон о родном буџетирању који предвиђа је родно избалансирано буџетирање је од суштинске важности за ову тему. До 2020. године све локалне самоуправе ће морати да у све своје програме и буџете укључе родну компоненту, што ће умногоме допринети да се препознају потребе жена и да се оне задовољавају“, каже Милица Тодоровић.

Буџет Града Панчева јесте родно избалансиран и укључује програме које су намењене женема. Реч је о здравственој заштити коју оне имају у насељеним местима, где једном недељно долазе гинеколог и педијатар, бесплатна рекреација за жене у летњем, а од ове године и у зимском периоду, а издвојена су и средства за развој женског предузетништва.

Милица Тодоровић напомиње да се још мора радити на заштити жена од насиља, на унапређивању положаја жена са села и инвалидкиња, које су вишеструко дискриминисане, као и на економском оснаживању.

Управо тим темема се бави и Савет за родну равноправност, који је прошле године иницирао доношење Акционог плана за унапређење положаја жена, а ове године биће сачињен и Акциони план за превенцију и борбу против дискримицаје, са посебним акцентом на зашититу ЛГБТ популације.

Наша саговорница поручује да је Савет за родну равноправност отворен за све суграђнке, које могу да се обрате чланицама са идејом, предлгом, критиком, сугестијом, на имејл адресу rodnaravnopravnost@skupstina.pancevo.rs, а од недавно је доступан и сајт Савета – http://savetzarodnuravnopravnost.rs/.

Поводом Међународног дана жена, 8. марта, Савет за родну равноправнсот учествује на конференцији коју организује Женска парламентарна мрежа Скупштине АП Војводине.

На питање како се она лично осећа данас као жена Милица Тодоровић одговора:

„Не размишаљам много о томе. Било је доста препрека током мог дугогодишњег рада, а највеће су ми постављале жене политичрке, што није добро јер ми морамо да будемо савезници. Једино тако ћемо се изборити за своје место. Моја жеља је да својим примером и истрајношћу подстакнем младе жене да наставе да се баве темом родне равноправности“.

Више о томе прочитајте на http://www.panpress.rs/u-centru/borba-za-prava-dalje-traje/