Овде се налазе Црква Преноса моштију Светог Николе Велидоња и Црква Преноса моштију Светог Николе Маладоња.
Као српско насеље Долово се први пут помиње у Пећком Катастигу (списак , попис , рукописна књига калудјера Пећке патријаршије ) 1660. године под називом Долови , сто је вероватно везано за изглед предела на коме је насеље лезало. Српски живаљ који се ту населио је са југа под притиском турака у XVII веку мигрирао у Панонску низију.
Најмасовнија сеоба је била 1690. године под патријархом Арсенијем Чарнојевицем , мада је таквих померања било и раније.
Село Долово је по груписаности и распореду стамбених, помоћних и др. објеката типично ушорено насеље централизованог типа, које је карактеристично за равничарске пределе. Укупна површина под стамбеним објектима је око 14,5 km². У централном делу насеља налазе се углавном све јавне установе, друштвене и културне институције : пошта, месна заједница и канцеларија, банка, дом културе са биоскопском салом, робна кућа, самоуслуга и други трговачки објекти, занатске радње, здравствена станица, апотека и угоститељски објекти. У близини Основна школа “Аксентије Максимовић” и терени за фудбал и рукомет спортског клуба “Долово”.
Више о селу можете пронаћи на Википедији.
Поделите ово:
Контактирајте нас:
