Изложба „Ала смо се наодмарали…“ биће отворена у Народном музеју Панчева 15.03.2016. године у 19 часова
Где и како су се Војвођани одмарали с краја XIX и током XX века
Народни музеја Панчево са великим задовољство представља гостујућу изложбу Музеја Војоводине „Ала смо се наодмарали…“ која посетиоцима, на атрактиван начин, приказује омиљена места на којима су се Војвођани одмарали крајем XIX и током XX века. Изложба ће свечано бити отворена 15. марта у 19 часова, а присутнима ће се обратити ауторке изложбе др Агнеш Озер и Миликца Поповић.
Кроз музејско-архивску грађу и предмете из приватних колекција, ауторке изложбе “Ала смо се наодмарали” Милкица Поповић и др Агнеш Озер испричале су занимљиву причу о летовањима на Јадранском мору, зимовањима на планинама и боравцима у бањама, на рекама и језерима која су била и омиљена лалошка купалишта.
Економско снажење грађанства у другој половини XIX века довело је до јачања његове свести, која се пре свега испољавала у начину размишљања и стилу живота. Успостављен је грађански систем вредности, грађански стил живота и одређено грађанско понашање. Све је било подређено удобнијем и здравијем животу. Најчешће се ишло на излете у природу, као и на обале река и језера, које су биле веома популарна купалишта. Престижно је било једном годишње променити климу, отићи у неку светску или оближњу бању, али и на планински свеж ваздух. Промена здравствених схватања о мору као лечилишту утицала је на све бројније одласке на летовања, нарочито између два светска рата.
Почеци зимског туризма у Европи задиру у другу половину XIXвека, али на нашим просторима он се касно развио, тек након бањског и морског. У првој половини XX века су многа планинарска и смучарска друштва из Војводине била чести гости словеначких Алпа. На изложби се могу видети и бројни реквизити за зимске спортове прве клизаљке, гојзерице, а затим Еланове скије и Топерове јакне…
Изложба „Ала смо се наодмарали…“ права је прилика да се виде и модни детаљи кроз историју, а пре свега како су изгледали купаћи костими. Женско купаће одело било је од вуненог или памучног материјала дугачког седам метара, углавном црне или тамоплаве боје, а испод дуге сукње носиле су се пумпарице. Даме су улазиле у воду у чарапама, јер им се ноге нису смеле видети у јавности. Мушкарци су се купали у једноделном пругастом купаћем костиму који је досезао до колена и имао кратке рукаве.