„Дани Вајферта“ је нова градска манифестација која је  године први пут одржана у Панчеву, 12. и 13. јуна 2015. под слоганом „Место одакле је све почело“. Намера организатора манифестације, Туристичке организације Панчева, је да се кроз промоцију лика и дела угледног Панчевца Ђорђа Вајферта истакну туристички, културно-уметнички и привредни потенцијали града Панчева.

Живот Ђорђа Вајферта, индустријалца, првог гувернера Народне банке, ктитора, поштоваоца уметности и колекционара, добротвора, заштитника деце, жена и сиромашних, неисцрпан је извор инспирације за туристички обилазак Панчева. Путовањем кроз живот и заоставштину Ђорђа Вајферта, од његовог рођења и детињства па све до последњих дана и смрти (1850-1937), у Панчеву накратко оживи давно заборављено време пионирских подухвата: првих домаћих пивара познатих и у Европи, рударских радова о којима се причало и ван наших граница, првих банкарских трансакција, значајних улагања у уметност и науку, и што је најважније, несебичних доброчинстава.

Афирмисањем вредности које је Ђорђе Вајферт неговао (марљивост, радозналост, истраживачки дух, одговорност, човекољубље) манифестација „Дани Вајферта“ има за циљ да поново успостави дух заједништва, по коме су грађани Панчева били препознатљиви кроз историју.
.

Тамо где се Тамиш улива у Дунав, на обали где се чују тамбуре, на вратима Баната, стасало је Панчево, престоница пиварства, старих заната, центар моћне индустрије, град са дугогодишњом традицијом и културом – град карневала. Интернационални Панчевачки карневал је најзначајнија међународна карневалска манифестацију у Србији, под покровитељством Министарства финансија и привреде Републике Србије и Града Панчева.

Панчево има традицију карневала која датира из 19.века. Данас је Панчевачки карневал, који је у организацији асоцијације “Пријатељи Панчева“ од 2004.године, постао најважнији догађај у граду и највећа међународна карневалска манифестација у Србији на којем присуствује велики број посетилаца, учесника, амбасадора и високих званичника из земље и иностранства. Панчевачки карневал је спој различитих карневалских традиција и култура из целог света, чији је саставни део међународна сарадња и размена.

Панчево се налази на карневалској мапи света са овом значајном европском манифестацијом која је перјаница карневала у Србији, као први члан из Србије – Федерације европских карневалских градова (ФЕЦЦ) од 2004. године и Европски карневалски град.
.

Новогодишњи базар је градска манифестација кроз коју желимо да  на једном месту окупимо велики број различитих учесника-удружења, установа, наших најбољих посластичара, пекара, произвођача рукотворина, уметника и осталих заинетресованих суграђана, чија се идеја и сегмент деловања уклапају у дух ове локалне акције која ће уобличити амбијент и створити пријатељску, празничну атмосферу нашег града.

На овај начин желимо да анимирамо све суграђане, да при својој новогодишњој куповини пажњу посвете квалитетним локалним производима, промовишемо предузетнички дух, негујемо културу осећања и припадности локалној заједници, подстицање културних израза и интеркултуралног дијалога и вредности гађанског друштва и међугенерацијске солидарности.
.

Градска управа Панчева покровитељ је манифестације „Дан Дунава“, која промовише екологију и туризам. На Градској плажи, манифестација увек почиње еко-акцијом чишћења речног тока Тамиша, од ушћа у Дунав од наших светионика до Градске плаже у дужини од три километара. За то време предшколска и школска деца, као и ђаци Регионалног центра за таленте „Михајло Пупин“ са сликарима из Удружења ликовних уметника „Светионик“ учествују у еколошко-ликовној радионици. У спортском делу игра се одбојка на плажи, на терену на кеју. Могућност да се плови Тамишом шајком до светионика, и на крају се манифестација завршава уз рибљу чорбу и тамбураше на тераси Риболовачког друштва „Марко Кулић.
.

Тамиш је седамдесетих година између Панчева и Опова изгубио пловни статус, због ниског водостаја, али захваљујући овој регати, покренута је иницијатива да се он врати. Регаташи пристајау у Јабуци, Глогоњу и Сефкерину, а уз пут  се друже са пецарошима и мештанима. Циљ је био и да се промовише наутички туризам и у  складу је са нашом стратегијом развоја еко-туризма и иницијативом проглашења заштићеног природног добра.